О књизи: 2011 / „Киша је падала не два, не три дана, не недељу дана, коначно, већ цела два месеца. Чинило се да томе нема краја. Новембар је већ био стигао, онда је почео да се приводи крају, али није било знакова зиме. Даноноћни тмурни облаци пузали су ниско по прљавим, досадним њивама, у ваздуху је била некаква трула, непријатна топлина, а од јутра до вечери је ромила и најмања кишица. Земља је престала да упија воду. Путеви више нису изгледали као путеви, већ као непрекидне уске и бескрајно дугачке мочваре, по којима се не може крочити.…»